markol

U standardnoj GSM mreži prenos podataka vrši se preko circuit switched data (CSD) GSM servisa. Ovo znači da se konekcija koristi tokom celokupnog trajanja sesije, čak i dok se podaci ne prenose. Nasuprot tome, GPRS - General Packet Radio Service , koji je startovao 2000. godine, koristi tzv. packet switched data (PSD) tehniku prenosa. Dok je kod CSD prenosa radio kanal između tačaka A i B duž koga može biti više čvornih tačaka sve vreme zauzet, to nije slučaj kod PSD, naime jedan radio kanal može se deliti između više korisnika, a paketi podataka se isporučuju onda kada je to potrebno pri čemu se ne zauzima ceo kanal. Tako teorijski jedna mobilna stanica može koristiti do 8 vremenskih slotova.

GPRS je, dakle, standardizovani packet switched data (PSD) servis za GSM, koji omogućava prenos podataka i pristup paketskim mrežama. Dakle, GPRS na postojeću GSM mrežu dodaje paketsku komutaciju koja omogućava slanje paketa podataka radio interfejsom i to brzinom od 115 kb/s. Ovaj standard nije razvijen samo za GSM mreže, već je razvijena i varijanta koja se primenjuje za američki TDMA IS-136 sistem.

GPRS je, kako se često naziva, "druga i po" generacija mobilne telefonije. Eksperti smatraju da uvođenje GPRS-a predstavlja mnogo važniji korak nego prelaz sa GPRS-a na treću generaciju mobilnih sistema, jer predstavlja novu, paketski orijentisanu tehnologiju koja po prvi put u potpunosti omogućava funkcionalnost mobilnog Interneta. On zamenjuje CSD i SMS servise. Njegove ključna karakteristike su:

• veća brzine prenosa,
•  neprekidna priključenost na Internet (always on),
•  nove i kvalitetnije aplikacije, što praktično znači da je moguće korišćenje svih opcija koje današnji fiksni Internet pruža (E-mail, Web pretraživanje, Internet četovanje, .FTP (File Transfer Protocol) servis itd.)

Kod GPRS sistema se uspostavlja Internet Protocol (IP) konekcija sa kraja-na-kraj, od mobilnog terminala (MS - Mobile Station) ka Internet Service Provider (ISP) serverima i na taj način se omogućuje mobilno korišcenje Interneta. Pri tome, GPRS radio kanali se dodeljuju korisniku samo kada se podaci primaju ili šalju. Radio kanal nije unapred dodeljen MS-u, već kada MS generiše paket podataka, mreža ga prosleđuje ka dostavnoj adresi preko prvog slobodnog radio kanala. Pri tome, nekoliko GPRS korisnika mogu da dele jedan kanal na osnovu dinamičke alokacije resursa. Zato korisnici GPRS sistema mogu biti on-line a da pri tome konstantno ne okupiraju radio kanal, pa se i naplata korišcenja GPRS servisa može vršiti na osnovu količine primljenih i/ili poslatih podataka.

GPRS koristi zajedničke fizičke resurse u koegzistenciji sa postojećim CSD GSM-om, ali na mnogo efikasniji način. Zapravo, GPRS predstavlja ekstenziju GSM arhitekture. Uvodjenje GPRS sistema ne zahteva novo frekvencijsko planiranje, vec se koriste postojece GSM frekvencije. Uvodjenjem GPRS sistema u GSM sistem, moguće je koristiti i CSD i PSD komunikaciju, a funkcije paketskih podataka ne ometaju CSD servise podržane u GSM sistemu.