markol

Morph tehnologija

Prema izjavama kompanije Nokia morph tehnologija  ce omoguciti da mobilni telefoni pruze mnogo vise mogucnosti korisnicima u odnosu na danasnje mobilne uredjaje.

Ovi uredjaji, koji ce da koriste fleksibilnije i transparentnije materijale, posedovace manje baterije koje ce biti moguce brze puniti, trajanje ce biti duze i omogucice koristenje solarne energije za punjene.. Integrisani senzori pruzace mogucnost da nesto vise naucimo o nasem okruzenju.. Automatsko ciscenje ce biti samo jos jedna od neverovatnih opcija koje ce biti pruzene korisniku..
Ovako nesto, po onome sto se moglo cuti iz kompanije Nokia, mozemo ocekivati oko 2016. godine..

 

 

U današnje vreme oblast telekomunikacija predstavlja jednu od najvažnijih i najdinamičnijih oblasti razvoja, koja je fokusirana na fiksnu  i mobilnu telefoniju, kao i Internet. Ubrzani razvoj sve čvršće povezuje ove tri tehnologije u jedno globalno komunikaciono polje. Zbog toga  je neophodno za sve velike kompanije, u koje spada naravno  i Ericsson, kao najveći snabdevač telekomunikacionom opremom na području jugoistočne Evrope,imaju jasnu viziju budućeg razvoja tehnologije u ovoj oblasti, kao i razvoja tržišta. Detaljni podaci o zastupljenosti fiksnih telefona, raširenosti mreže mobilne telefonije, kao i populacija  koji koristi Internet predstavljaju veoma dragocene podatke jer omogućavaju strateško planiranje. U situaciji velikih ulaganja, prave odluke su od presudne važnosti jer obezbeđuju kontinuirani rast i prisustvo na tržištu.

Kompanija Ericsson, kako bi dosla do dragocenih informacija, obavila je obimno istraživanje tržišta u četiri države jugoistočne Evrope: Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. Poduhvat je vodila Ericsson-ova laboratorija i grupa za poslovni konsalting.

Cilj istraživanja bio je pre svega analiza zastupljenosti određenih tehnoloških rešenja i razumevanje navika krajnjih korisnika, kao. Da ovakav vid istraživanja tržišta nije nista novo  u ovom polju, ukazuje cinjenica da je kompanija Ericsson tokom proteklih deset godina obavila preko 20 hiljada intervjua sa korisnicima telekomunikacionih usluga u 25 zemalja i na 4 kontinenta.

Ono sto je bitno istaci u vezi ovoga poslednjeg istrazivanja, koje obuhvata pomenute četiri zemlje, jeste da su podaci do kojih se došlo  pozitivni. Ovi podaci ukazuju dna to da su u našoj zemlji komunikacione tehnologije solidno prihvaćene, u poređenju sa okruženjem, i da u nekim aspektima prednjačimo u regionu.

Prema istraživanju, 89% ispitanika u Srbiji ima pristup fiksnoj telefonskoj mreži, što našu zemlju postavlja ispred Grčke sa 81%, Bugarske 68% i Rumunije sa 50%. Za raširenost fiksne telefonske mreže verovatno možemo zahvaliti velikim ulaganjima Telekoma Srbija u dugogodišnjem periodu. Zastupljenost desktop računara u Srbiji značajno je porasla u zadnje dve godine, dostigavši 46%, dok je prisustvo kablovske televizije na nivou od 42%.

Kada je u pitanju kablovska televizija, u odnosu na našu zemlju  Rumunija je znatno više uložila u razvoj ove mreže, procenat dostiže za nas neverovatnih 79%. U podacima nije jasno naznačeno da li je u pitanju samo „čista” kablovska televizijska mreža ili pak složenija tehnologija koja će kroz isti medij u jednom trenutku propustiti Internet. U tom slučaju insistiranje na ovoj mreži je razumljivo, jer će ona u jednom trenutku značajno umanjiti potrebu za fiksnom telefonskom mrežom. Zastupljenost kablovske televizijske mreže u Bugarskoj dostiže solidnih 70%, i dalje znatno više nego u našoj zemlji.

U slučaju zastupljenosti Interneta podaci su jednako interesantni. U našoj zemlji dial-up vezu još uvek koristi 27% domaćinstava, dok su te vrednosti za Bugarsku (12%) i Grčku (17%) znatno niže. Istraživanje je takođe pokazalo da interesovanje za brzi pristup Internetu značajno raste. U Srbiji 27% ispitanika koristi Internet na redovnoj bazi, dok su te vrednosti u Grčkoj (25%) i Rumuniji (26%) nešto manje. Što se tiče brzog pristupa Internetu, cifre pokazuju da u ovom regionu tek sledi dinamičan razvoj, jer u našoj zemlji svega 7% domaćinstava ima ovakvu vrstu komunikacije, dok je 17% izjavilo da želi i da očekuje dobijanje širokopojasne konekcije. U Grčkoj je prisustvo brzog pristupa 7%.

Zanimljivi su podaci koji se odnose na razloge za dobijanje brzog Interneta, prema kojima je najpopularniji VoIP servis, tj. telefoniranje ka fiksnoj telefonskoj mreži, dok su korisnici u našoj zemlji na drugom mestu zainteresovani za video telefoniju i Internet televiziju. Zanimljiv je podatak da u Grčkoj vlada vrlo veliko interesovanje za online pristup resursima lokalne uprave.

 

Naravno, mobilna telefonija je neizbežan deo savremenog telekomunikacionog okruženja, tako da je istraživanje obuhvatilo i taj aspekt. Prema podacima, SMS i MMS poruke vrlo su popularne kod nas, i to primetno u odnosu na okruženje, dok je 33% ispitanika u Srbiji zainteresovano za video mobilnu telefoniju.

Istraživanja kompanije Ericsson nisu od koristi samo operatorima mobilne telefonije i Internet provajderima, već i široj IT zajednici, koja znatno preciznije može da sagleda predvidljive tendencije budućeg razvoja ovog sektora. Veća zastupljenost komunikacionih tehnologija ima primetan uticaj na ekonomska kretanja u regionu.

Domaći operateri ne planiraju ni testiranje, a kamoli uvođenje mreža četvrte generacije. Ali to ne znači da ne prate razvoj i iskustva onih zemalja koje postepeno planiraju i otpočinju probne instalacije. Prema mišljenju domaćih mobilnih operatera LTE (Long Term Evolution) se  izdvaja kao tehnologija koja će biti implemetirana u mrežama sledeće generacije.

 
Prema  jednoj od najpoznatijih svetskih kompanija iz oblasti mobilnih komunikacija-Ericsson-koja je i dobavljač tehnologija i usluga telekomunikacionih operatora, sve ukazuje na LTE kao buduću tehnologiju. LTE predstavlja logičan nastavak razvoja GSM, CDMA, WCDMA (2G i 3G) mobilnih mreža. U Srbiji 2007. godine uvedena je 3G mreža na osnovu WCDMA standarda. Neophodno je  obezbediti veću pokrivenost kako bi usluge koje nudi 3G mreža bile dostupne široj populaciji.

RATEL nije nadležan da određuje tehnologije koje će se primenjivati. Izbor pravog trenutka za prelazak na nove tehnologije određuju sami operateri. Naravno, sve to zavisi od niza faktora kao što su: njihov razvojni plan, stanja na tržištu, potreba korisnika... Pored toga, u RATEL-u smatraju da u Srbiji ima još mnogo prostora za razvoj 3G mreža i usluga, te zbog toga se ne očekuje implementacija 4G tehnologija u neposrednoj budućnosti. Ukoliko je za primenu nove tehnologije potrebno koristiti nove frekvencije, odluku o načinu dodele frekvencija donosi nadležno ministarstvo, a RATEL ce provesti postupak.

 
logičan zaključak koji se nameće jeste da se u kratkoročnim planovima domaćih operatera može očekivati rad na vaćoj 3G pokrivenosti. U nekim dugoročnim planovima može se očekivati LTE, odnosno sledeći korak razvoja postojeće mreže...
 

 

4G predstavlja četvrtu generaciju mobilnih mreža, odnosno naslednika predhodnih 2G i 3G standarda. Sistemi četvrte generacije bi trebalo da unaprede postojeće komunikacijone mreže i da obezbede siguran IP baziran prenos mnogo većim brzinama u odnosu na predhodne generacije.

 

Postoji značajna dilema koja se odnosi na tehnologiju za mreže četvrte generacije. Veliki konkureti su WiMAX i LTE.

 

Za devedesete godine je karakteristična GSM tehnologija, već početkom 21. veka javlja se UMTS, dok za koju godinu već očekuje se novi naslednik a konkurenti su WiMAX i LTE. LTE predstavlja nastavak postojećih 2G i 3G mreža, dok WiMAX predstavlja nadgradnju bežične računarske mreže.

 

WiMAX tehnologija je već dostupna u pojedinim zemljama, a primena je počela 2006. godine nakon velikog uspeha WiFi standarda. U komparaciji sa WiFi, WiMaX ima prednosti u većem dometu baznih stanica i garantovanom kvalitetu prenosa. Zasnovan je na IEEE 802.16e standardu i omogućava pristup internetu velikom brzinom, VoIP, video pozive, kao i osstale zahtevane servise. Vremenom pojavio se i jedan problem koji se odnosi na maksimalan protok podataka koji ne može biti veći od 70Mbps.   

 

Sa druge strane LTE nudi nekoliko važnih prednosti za korisnike i mobilne i mobilne operatore   Je­dan od za­hte­va pri pro­jek­to­va­nju stan­dar­da je pre­uzi­ma­nje po­da­ta­ka brzi­nom od ba­rem 100 Mbps, a LTE te­hno­lo­gi­ja do­zvo­lja­va i pre­ko 200 Mbps; tes­ti­ra­na je na 150 Mbps. Po­red to­ga, RAN (Radio Access Network), tj. ka­šnje­nje, biće ma­nje od 10 ms, a tre­nu­tno je oko 60 ms. Po­drža­na je i flek­si­bil­na ši­ri­na pro­pu­snog op­se­ga, od 1,4 MHz do 20 MHz, a LTE po­drža­va i FDD (Frequency Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). Sve to čini ovaj stan­dard po­go­dnim za mo­bil­nu upo­tre­bu, što će bi­ti ve­li­ka pre­dnost u bu­dućnos­ti jer se u­pra­vo u mo­bil­nom sek­to­ru očeku­je mno­go veće ko­rišćenje ši­ro­ko­po­ja­snog In­ter­ne­ta.

 

 

Možda je najvažnije to što LTE podržava sve pređašnje standarde, pa će svi stari tmobilni uređaji ostati u funkciji. LTE predstavlja naslednika 3G tehnologije jer predstavlja nadgradnju UMTS tehnologije. Najave su da se krajem 2010. godine očekuje prva primena LTE mreža...